Proklamovanje prava na vodu, izvršeno je Rezolucijom UN 64/292 iz 2010. godine pod nazivom „Ljudsko pravo na vodu i sanitarne uslove“. Srbija je izuzetno podbacila po pitanju ostvarivanja ovog najelementarnijeg ljudskog prava.
Bezmalo pola miliona ljudi samo u Banatu je bez vode za piće i to je jedan od razloga što smatramo da je stanovništvo ove oblasti marginalizovano. Drugi razlozi su loša putna i železnička infrastruktura, zatim stanje u zdravstvu, obrazovanju itd.
Voda u Srbiji je najgora u Vojvodini, a u Vojvodini je najgora u Banatu, dok je u Banatu najteža situacija u severnom Banatu. Institut “Batut” je objavio analizu za prošlu godinu tek nedavno. Sada znamo da smo prošle godine u Vojvodini i dalje imali preko 40% vodovoda sa udruženom neispravnošću (fizičko hemijskom i mikrobiološkom).
Severni i srednji Banat imali su preko 97% fizičko hemijski neispravnih uzoraka. Poznato je da je arsen u višoj meri od dozvoljene prisutan u mnogim od ovih vodovoda, a arsen je kancerogen. Zato je potrebno da Institut “Batut” izradi u svojim izveštajima dodatnu tabelu sa izraženim podacima o ovom najopasnijem elementu po gradovima/opštinama.
Građani koji nemaju novca da kupuju vodu, ili snage da nose balone sa vodom u svoje kuće i stanove, piju vodu iz vodovoda i narušavaju svoje zdravlje. Većini nisu obezbeđene ni česme sa ispravnom vodom, niti cisterne. Posledice ovoga opteretiće zdravstvo koje je u Banatu radi u teškim uslovima hroničnog pomanjkanja kadrova.
U 2021. godini je u odnosu na 2020. godinu pogoršan nalaz fizičko hemijske neispravnosti vode u Banatu.
Broj i procenat ispitivanih uzoraka vode za piće na fizičko-hemijsku ispravnost javnih vodovoda i vodnih objekata u Republici Srbiji po oblastima 2020. i 2021. godine (Tabele 2 izveštaja Instituta “Batut”-komparacija) – procenat uzoraka koji ne odgovaraju Pravilniku:
Oblast | 2020. godina | 2021. godina |
SEVERNOBANATSKA | 77,3% | 97,8% |
SREDNJEBANATSKA | 80,7% | 97,1% |
JUŽNOBANATSKA | 46.3% | 44,2% |
Nijedan severnobanatski ni srednjebanatski gradski vodovod nije se našao na spisku ispravnih vodovoda gradskih naselja u izveštaju za 2021. godinu (Tabela 8 izveštaja Instituta “Batut” za 2021.godinu).
Aktivisti okupljeni u okviru inicijative “Banat je u pravu” pozivaju ostale građanske inicijative i grupe iz Srbije, čitav nevladin sektor, političke stranke i sve domaće i strane institucije i organizacije koje za misiju imaju praćenje i unapređenje ljudskih prava u Srbiji da kvalitet vode u Vojvodini, a naročito u Banatu, uzmu u razmatranje i reaguju.
https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Izvestaj%20vode%20za%20pice%202020.pdf
https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/higijena/Godisnji%20vode%20za%20pice%202021.pdf
Kada sam se priključila sakupljanju potpisa za prvu Narodnu inicijativu da se donese Zakon o zabrani rudarenja litijumom i borom u Srbiji, baš mi je ovo bilo na pameti. U dolini Jadra je jedno od najvećih vodoizvorišta pijaće vode u Srbiji. Država daje to naše blago, pijaću vodu, da neki stranci unište zauvek zarad 3% rudne rente. Pametni ljudi to ne rade. Voda, pogotovo ona za piće, je ograničeni resurs. Većinu vodoizvorišta eksploatišu strane kompanije, koliko će vodoizvorišta biti zauvek uništeno kada se otvori onih 40 i više rudnika? I da stvar bude još gora po gradovima se po principu javno-privatnog partnerstva grade fabrike za preradu vode za piće. Niko nije u stanju da kaže koliko će se plaćati ta voda za piće. Kako je moguće da se dozvoljava da nam neko prodaje našu vodu i ima profit na tome? Voda, vazduh, zemlja i ono u njoj je naše nacionalno blago i ne može neka strana kompanija da nam prodaje ono što je naše. I zato, zaustavimo uništavanje vodoizvorišta i napravimo regionalni vodovod za celu Vojvodinu, pa i Srbiju ako treba. Ako mogu nafta i gas da putuju kroz cevi hiljadama kilometara, zašto ne bi mogla naša voda do nas po Srbiji?